Vijesti: Lopare na udaru vode i klizišta (Četvrtak, 07 avgust 2014 00:00)
Vijesti: Lopare: Meci brži od pomirenja (Srijeda, 06 avgust 2014 00:00)
Vijesti: Zatvara se Nova banka u Loparama (Petak, 20 septembar 2013 09:58)
Vijesti: Primjer uspješnog investiranja porodice iz dijaspore u rodni kraj (Četvrtak, 15 avgust 2013 12:16)
Vijesti: Otkriveni lopovi iz Lopara, ukrali nakit vrijedan 100.000 KM (Srijeda, 17 jul 2013 10:03)
Vijesti: Kazna zbog pisanja na Fejsbuku (Ponedeljak, 10 jun 2013 11:24)
Vijesti: Priboj: Duševno oboljela unuka nožem ubila djeda (Ponedeljak, 01 april 2013 22:17)
Vijesti: Poziv Udruženja Majevičana na akciju za obnovu škola (Utorak, 19 februar 2013 01:03)
Vijesti: Rodna gruda najbliža srcu (Četvrtak, 14 februar 2013 00:26)
Vijesti: U Loparama oduzeta municija (Srijeda, 06 februar 2013 16:04)

Lopare na udaru vode i klizišta

LOPARE - Nabujale rječice za samo nekoliko sati poplavile su kuće, podrumske prostorije u gradu…

Lopare na udaru vode i klizišta Lopare na udaru vode i klizišta

Lopare: Meci brži od pomirenja

LOPARE - Nenad Todorović (60), iz sela Piperi kod Lopara, osumnjičen je da je, u…

Lopare: Meci brži od pomirenja Lopare: Meci brži od pomirenja

Zatvara se Nova banka u Loparama

Povodom zatvaranja Izdvojenog šaltera Nove banke u Loparama, menadžment banke je izdao zvanično saopštenje:

Zatvara se Nova banka u Loparama Zatvara se Nova banka u Loparama

Primjer uspješnog investiranja porodice iz dijaspore u rodni kraj

Porodica Maksimović porijeklom iz Pipera, podstaknuta pozitivnim iskustvom rada u oblasti gerijatrije i usluga pomoći…

Primjer uspješnog investiranja porodice iz dijaspore u rodni kraj Primjer uspješnog investiranja porodice iz dijaspore u rodni kraj

Otkriveni lopovi iz Lopara, ukrali nakit vrijedan 100.000 KM

Policija u Loparama otkrila je dvojicu muškaraca, nastanjenih u Bijeljini, koji su 18. aprila od…

Otkriveni lopovi iz Lopara, ukrali nakit vrijedan 100.000 KM Otkriveni lopovi iz Lopara, ukrali nakit vrijedan 100.000 KM

Kazna zbog pisanja na Fejsbuku

LOPARE - Zbog iznošenja neistina na Fejsbuku, Loparčanin Đoko Sedlarević moraće da plati po 500…

Kazna zbog pisanja na Fejsbuku Kazna zbog pisanja na Fejsbuku

Priboj: Duševno oboljela unuka nožem ubila djeda

LOPARE - Djevojka B.R /30/ iz Priboja kod Lopara ubila je nožem svog djeda M.R.…

Priboj: Duševno oboljela unuka nožem ubila djeda Priboj: Duševno oboljela unuka nožem ubila djeda

Kako izgledamo gledani sa strane?

Čitajući naš jedini lokalni medij lopare.net i slušajući ljude u poslednjih par godina počeo sam da razmišljam o tome kako i zašto ogovaramo ljude i onda kad ne znamo činjenice o njima i njihovim djelima.
Počeću od toga kako sam doživio da čujem šta ljudi misle o meni, nasmijao sam se u sebi, ali ipak mi je ostala gorčina u grlu.
Sjedio sam jednog popodneva u restoranu i čekajući prijatelje čitao novine ne obraćajući pažnju na ostale goste u restoranu. Za susjednim stolom su sjedjeli trojica mladih ljudi, izmedju dvadeset i pet i trideset i pet godina stari i uz pivo čavrljali o kraju iz kog su došli i ljudima koje poznaju, pa su tako pomenuli moje ime i to tako što je prvi rekao:
–    Ovde negdje živi onaj naš .....
–    Koji?- upitao je drugi.
–    Pa ti njega ne poznaješ?- začudio se treći.
–    Eh koji je to mangup bio nekad, volio je popit, a tukao se kao rijetko ko, a sad jadnik izludio.- rekao je prvi sa dozom žaljenja u glasu.
–    Kako izludio?- začudio se drugi
Prvi govornik mu je tada saopštio čime se bavim što po njemu može da radi samo lud čovjek. Čovjek koji je pitao se složio sa njim da mora da je tako, jer samo ludaci mogu da rade nešto kao što ja radim. Uz put su se složili i da sam dobar čovjek, valjda zato što sam lud, ne vjerujem da bi me proglasili dobrim da ne biješe zaključka da sam lud.

Nekako je kod nas oznaka za dobrog čovjeka prisutna najčešće onda kada mu loše ide, kada je bolestan, strada ili osiromaši.
Naravno nisam se naljutio na ove ljude, oni nisu izuzetak od pravila nego se jednostavno ponašaju po ustaljenom klišeu, ali moram da ispričam sledeći slučaj.

Nedavno sam bio na odmoru sa mojih drugom Ćoćom i desilo se da me vozač taksija pita kad idem u Švajcarsku i da li idem sa Ćoćom.
Putnik koji je sjedio do vozača je komentarisao moj odgovor koji je glasio; “da Ćoćo mora da se vrati do subote jer očekuje mnogo posla u hotelu”, sledećim riječima:
–    Kakav Ćoćo i njegov hotel, koga on laže nema on nikakav hotel već neku prčvarnicu i to je zajebao nekog Cigana, čovjek mu razradio posao i on ga onda istjerao.-

Da mi je neko pričao da je čuo takvu priču ja bih odmahnuo rukom, ali ovako nisam mogao da dodjem sebi od čuda, pa sam ga upitao odkud to on zna.
–    Znam ja sve, Ćoćo je lopov, nema on žute banke, sve je to pod hipotekom da mu ni unuci ne mogu vratiti, čekaj ti samo vidjećeš uskoro.- odgovorio je čovjek, a u glasu mu je treperio nekav čudan zvuk, kao da su se zavist i mržnja pomiješale u njemu.
–    Čovječe o čemu pričaš? Ćoćo prvo nije vlasnik hotela nego ga je zakupio na dvije godine, što znači da nema hipoteku i nikav Ciganin njemu nije razradio restoran nego baš naprotiv, zakupac je upropastio restoran koji je Ćoćo stvorio.- rekao sam ne mogavši da se uzdržim, pustim ga da govori i tako saznam još ponešto od zemljaka.
–    Ti znaš?! Šta ti znaš ja sam čuo od ljudi da je zajeb'o čovjeka, a ja Ćoću znam još kad je drž'o kineski restoran.- nastavio uporno.
–    I ti si često išao u taj restoran?- upitao sam sluteći da čovjek nema pojma ni gdje se restoran nalazio.
–    Nisam.- odgovorio je i odmahnuo rukom kao da mu se gadi pomisao da ode u takav restoran.
–    Pa kad nisi bio, odkud znaš da je on lopov?- pitao sam i polako dobijao želju da zamolim vozača da zaustavi vozilo i pusti me da izadjem i putovanje nastavim pješke.
–    Ako nije lopov odkud mu onolika kuća, dvije kuće 'ljeb ti tvoj, a znam ja dje on ima'o kineski restoran, bio sam ja u Lucernu!?- odgovorio je čovjek.
Slegao sam ramenim i odustao od daljeg razgovora pogotovu što mi je bilo jasno da imam posla sa čovjekom iz kojeg pored gluposti izbija iz zloba. Naime, pomenuti Ćoćo nikad nije u Lucernu imao kineski restoran iako su mjesta u kojim je radio bila nekad manje nekad više udaljena od tog grada.

Malo nakon povratka iz rodnog kraja otišao sam na autobusnu stanicu da pošaljem novac i tamo sreo dvojicu zemljaka koji su takođe čekali, ali ne da pošalju pismo ili paket nego da u bunker stave prtljag da bi sutradan mogli bez prtljaga da dodju i ukrcaju se u autobus. Kao i uvijek upustio sam se u razgovor sa zemljacima jer jednog od njih nisam vidjao godinama iako smo se družili u djetinjstvu.
–    Znači idete u Lopare, lijepo, još je lijepo vrijeme.- zaključio sam.
–    Ja neću, ja idem u Brčko Lopare me ne zanimaju.- rekao je čovjek mojih godina, ne poznajem ga, nikad ga nisam vidio ranije, niti baš bolujem od želje da ga još jednom vidim.
–    Ja 'oću dajem ocu jedžek, a ne ide mi se, sve je propalo.- uzdahnuo je moj poznanik iz djetinjstva.
–    Da situacija je vrlo teška, ništa ne funkcioniše.- složio sam se ja.
–    Kako da funkcioniše kad su sve pokrali?!- ljutnuo se moj poznanik.
–    Da privatizacija nije dobro sprovedena.- složio sam se ja.
–    Evo i ciglana ne radi, “onaj” mora da je tu dobar jedno pola miliona maraka.- rekao je moj poznanik dok je čovjek koji putuje u Brčko  i Lopare ga ne intersuju dodao:
–    Više bolan, dobar je on tu čitav milion.-
–    Čekajte malo ljudi, uputite me malo, ko je profitirao od zatvaranja ciglane pola miliona ili milion?- začudio sam se.
–    Šta se praviš lud? Znaš ko, pa načelnik onaj Savić iz Pirkovaca.- odgovorio je moj poznanik iz djetinjstva.
–    Da, on, on je gori od svih od kako je on na vlasti sve fabrike su zatvorene, nadrpo je da mu ni unuci ne moraju radit'.- dobacio je dobroupućeni putnik iz Brčkog, a ja sam ostao bez teksta.
Ne može se reći da mi je načelnik opštine prirastao za srce, do skora ga nisam ni poznavao, ali sve da ga smatram neprijateljem ne bih mogao da slušam nebuloze koje su izgovarali ova dvojica. Što je najčudnije od kako je počeo razgovor počeli su da se nervozno pomjeraju i povisuju glas. Učinilo mi se možda da su postali agresivni kao da pred sobom imaju krivca za sve svoje nedaće i kao da će već u sledećem trenutku nasrnuti na mene, da na meni iskale bijes.
–    Čekajte ljudi, znate li vi šta govorite? Ne želim da branim Savića, ali za ime Boga objasnnite mi kako je ukrao ili nadrpao pare kako vi to kažete?- upitao sam.
–    Laže čovjek kao pas, gledao sam Pletenicu...- započeo je moj poznanik.
–    Gledao sam i ja, oni što su govorili su sve lažov do lažova.- dodao je novopečeni Brčak.
Odjednom mi je sjevnulo pred očima. Iako nisam gledao pomenutu emisiju čuo sam da sam u njoj pominjan i to od strane čestitog domaćina Vasilija Obrenovića, koji je očigledno u očima ove dvojice svrstan medju lopove i lažove samo zato što se pojavio u toj emisiji..
–    Slušam onog načelnika kako laže i ne mogu da vjerujem da ima obraza da toliko laže. Vidiš šta su se lopovi sjetili sada, ko đoja će ljudi iz Švajcarske otvoriti nekakvu fabriku. Kakva fabrika? Odkud njima pare? Niko nema para, našli ovde lopove da uz pomoć njih pare ukradu.- nastavio je da se srdi moj poznanik.
–    Od koga da ukradu pare?- pitao sam polako gubeći strpljenje jer mi je bilo jasno da me čovjek izmedju redova optužuje da sam lopov.
Poželio sam da ga udarim i njega i Brčaka i da ih tučem sve dok me ruke ne zabole, ali sam se suzdržao, možda najviše zbog pastorka koji me je čekao u autu, a koga sam odgajao da bude fin i pristojan momak, pa nikako ne bi valjalo da se pred njim potučem.

Srećom stigao je vlasnik autobusa pa sam mu predao pošiljku i udaljio se bez osvrtanja ali se time nisam smirio i nisam odgovorio sebi na neka pitanja.
Prvo, zašto su ova dva čovjeka izgovorili toliko optužbi koje su svakom normalnom čovjeku besmislene?
Drugo, zašto su postali nervozni i agresivni?
Treće, koliko je očajan moj poznanik kad se usudio da sa mnom tako razgovara i izmedju redova me optuži da sam lopov kad zna da sam za manje stvari prebijao ljude daleko jače od njega?
Možda nikad neću ni dokučiti odgovore na pitanja iako mislim da je u pitanju mržnja koju su kanalisali i usmjerili prema jednom čovjeku iako on vjerovatno nije uzrok njihove mržnje i da je postao predmetom mržnje zato što se nalazi na mjestu na kome se nalazi.

Na kraju više i ne želim da znam šta ljudi o meni pričaju jer moguće je da je to što sam proglašen ludim sitnica, možda sam već kriminalac svjetskog ranga ili falsifikator kalibra Alvesa Reisa. Ali jedno sigurno znam, ovaj tipa ogovaranja koji sam pisao u drugom i trećem slučaju je svakako plod mržnje, a poznato je da mrzimo one kojih se bojimo ili u čijoj se blizini osjećamo inferiornim.

 

Dodaj komentar

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove urednika Lopare Online portala.

Sigurnosni kod
Osveži